Ovo proročanstvo nam govori o nadi i svitanju Galaksije, pojašnjava nam da samo putem svog napora možemo naći unutaranji mir što će nas reintegrirati u jedan ogroman organizam u Univerzumu mira i harmonije.
Čovečanstvo živi promenu ere iščekivanu od svih starosedilačkih kultura Zemlje, koji tu promenu vide kao nešto divno, razumljivo i kao dio evolutivnog procesa Univerzuma. Za zapadnu civilizaciju, s druge strane, ove promene su razlog iznenađenja i straha, jer su se izgubili tekstovi i originalni izvori koji pripremaju čoveka i objašnjavaju ovaj proces.
Godine 325. Imperator Konstantin je okupio Nikejski sabor kako bi se dogovorili koji sveti tekstovi Biblije će biti vrednovani unutar nove hrišćanske religije koju Država treba prihvatiti. Tada je eliminisano 25 biblijskih tekstova i više od 20 dokumenata koji su uz njih proizlazili, a između njih i Knjigu Enoha. Tekstovi koji su prihvaćeni su ponovno interpretirani i sažeti i sada čine ono što zovemo Sveta Biblija.
Tako nam je ostalo nepotpuno nasleđe mudrosti sadržano u originalnim tekstovima, pri čemu je eliminisana informacija o tome, ko smo, odakle potičemo, zašto smo ovde, što očekujemo da se dogodi. Tako je nestalo sve o evoluciji SVESNOSTI putem reinkarnacije. Tako se večni život smanjio samo na jedan jedini život koji određuje hoće li se ići u Raj ili u Pakao za čitav ostatak večnosti. Gledajući Univerzum s tačke gledišta jednog jedinog života, pojavljuje se ideja o nepravednom Bogu koji sve prepušta slučajnosti, koji predodređuje bez ikakvog reda ko će se roditi bogat, siromašan, bolestan ili zdrav. Čitav taj koncept je imao smisla, sve dok su se učenje i duhovni razvoj ostvarivali putem tame patnje i mučeništva.
Sedmo proročanstvo Maya nam govori o trenutku u kojem Solarni sistem u svom cikličkom kruženju izlazi iz Noći kako bi otpočelo Svitanje Galaksije. Kaže nam da će počevši od 1999. godine i sledećih 13 godina do 2012., svetlost koja se emitira iz Centra Galaksije sinkronizovati sva živa bića, omogućavajući im da voljno pristupe unutarnjoj transformaciji koja će dovesti do novih stvarnosti. Bez sumnje, u pitanju je ključni trenutak na putu dizanja svesnosti čovečanstva, jer će se proći kroz portal Univerzuma mira i harmonije. Tako sva ljudska bića imaju mogućnost promeniti i prevazići svoja ograničenja, prihvatajući novo čulo – komunikaciju putem misli. Ljudi koji voljnim putem dođu do stanja unutarnjeg mira, dižući svoju vitalnu energiju, dižući frekvenciju svojih vibracija od straha ka ljubavi, moći će se iskazati putem misli, omogućavajući nastanak novog čula. Dodatna energija zrake koju emitira Hunab Ku, aktivira genetski kod božanskog izvora u ljudima koji se nalaze na visokoj frekvenciji vibracija. Ovo čulo će proširiti svjesnost svih ljudi, stvarajući novu stvarnost, individualnu, kolektivnu i univerzalnu. Jedna od najvećih transformacija će se odigrati na planetarnom nivou, jer su svi ljudi međusobno povezani i stvorit će novo biće – Galaktičkog Čovjeka. Reintegracija individualnih svesnosti miliona ljudi probudit će novu svesnost sa kojom će svi spoznati da su deo istog ogromnog organizma.
Sposobnost čitanja misli će dovesti potpuno do promene civilizacije na Zemlji, jer će nestati interesi, zauvek će nestati laž, jer niko neće moći ništa sakriti. Otpočeće vreme transparencije i svetlosti koja neće moći potamneti ni zbog kakvog nasilja niti negativnih emocija. Nestaće zakoni i kontrola, kao što su Policija i Vojska, jer će svatko postati odgovoran za svoja dela i neće se primenjivati nikakvo pravo niti potreba za silom. Stvori će se harmonična svetska vlada koju čine oni najmudriji i najrazvijeniji na Planeti. Isto tako neće postojati granice između zemalja, niti nacije, privatno vlasništvo, niti će biti potreban novac kao sredstvo međusobne razmene. Primenjivaće se tehnologije zasnovane na svetlosti i energiji i s njima će se transformirati materija, proizvodeći na jednostavan način sve ono što je potrebno i označavajući zauvek kraj siromaštva. Duhovni razvoj bit će rezultat ljudi u harmoniiji koji će raditi ono što najviše odgovora njihovom biću i radeći to, pokazaće razumevanje savršenog univerzalnog reda. Zbog komunikacije mišlju razviće se imunološki supersastav koji rastvara niske vibracije straha, koji nastaje kao reakcija na bolesti, produžujući tako ljudski vek.
Novom životu neće više biti potrebno učenje putem “inverznog kontrasta” stvorenog bolestima i patnjom, što je bio slučaj posljednjih nekoliko hiljada godina. Ljudi koji svesno pronađu svoj unutarnji mir, ući će u novu epohu putem “harmonskog kontrasta”. Komunikacija i reintegracija će učiniti da iskustva svih ljudi, individualne arhive, kao i znanja celokupnog čovečanstva, budu pristupačna svima kojima je to potrebno, bez egoizma i individualističkih restrikcija. Ta nova forma razmene znanja biće kao Internet, ali na mentalnom nivou, što će umnožiti eksponencijalno brzinu otkrića i stvoriće energije o kojima se nije moglo ni sanjati. Okonča će se osuđivanje, kao i moralne norme koje se menjaju prema epohama nalik na modu. Razumeće se da je sve u životu način kako bi se dostiglo veće razumevanje i harmonija. Poštovanje će biti centralni i temeljni element kulture, transformirajući individuu i zajednicu. Umetničke manifestacije, estetske delatnosti, kao i rekreativne komunitarne delatnosti, zaokupiće um ljudskog bića. Zauvek će se transformirati hiljade godina zasnovanih na otuđenosti između ljudskih bića, zasnovanoj na obožavanju jednog udaljenog Boga koji sudi i kažnjava.
Čovek će živeti “Galaktičko Proleće” zajedno sa cvetanjem nove stvarnosti utemeljene na reintegraciji, jedinstvu sa Bogom, sa životom, sa planetom i svim ljudskim bićima. U ovoj epohi razumećemo da smo deo jedinog ogromnog organizma i povezaćemo se sa Zemljom, jedni sa drugima, sa našim Suncem i celokupnom Galaksijom. Svi ljudi će razumeti da su mineralno, biljno i životinjsko carstvo, kao i celokupna materija, raspršeni u čitavom Univerzumu na svim nivoima, od atoma do Galaksije i da su sve to živa bića.
Prema Mayama, 22. prosinca 2012. svi odnosi biće temeljeni na toleranciiji, fleksibilnosti, jer će čovek osećati druge ljude kao deo sebe. Maye su izražavale ovaj koncept jedinstva kroz svoj dnevni pozdrav: “In Lak’esh” što znači “ja sam tvoje drugo ti”, na što se odgovaralo “Alakin” što znači “ti si moje drugo ja”. U svom kalendaru su ostavili poruku da epoha kroz koju sada prolazimo predstavlja kraj hiljadu godina zime i tame, tokom kojih se duhovni razvoj postizao putem straha i patnje. Pod ovim evolutivnim mehanizmom čovek je evoluirao, jer je, podvrgnuvši se patnji pronalazio potrebnu snagu kako bi se promenio, a kada bi se promenio shvatao bi svoju prethodnu poziciju, oslobađajući se ograničenja koje je sam sebi postavio. To je bila formula “inverznog kontrasta” koja je omogućavala da ljudska bića evoluiraju, postajući sve tolerantnija i fleksibilnija, jer samo tako su pronalazila svoj unutarnji mir. Čovek se rađao u jednom naizgled haotičnom Univerzumu, jer je bila potrebna neravnoteža da bi čovek počeo poštovati ravnotežu; takođe je bila potrebna patnja da bi se shvatio značaj ljubavi i mira; prema tome haos je bio potreban kao izraz božanske mudrosti.
Duh se inkarnira u materiji, u jednom društvu gde se nalaze bića na različitim nivoima evolucije; tamo proživljava niz iskustava koja ga vode ka tome da razumije stvaranje. Ljudi se rađaju nevini, bez iskustva, ranjivi. Žive se situacije koje ih zbog neiskustva ili neznanja dovode do patnje; zasićenost patnjom, čini da se čovjek promeni i daje mu moć razumevanja rezultata i posledica njegovih radnji. S tim razumevanjem može slobodno odlučiti hoće li ili neće ponoviti iskustvo. To je čistoća, slobodna odluka, da se ne želi ponoviti isto iskustvo. Čistoća je jaka, neranjiva i nenarušiva, što će reći, život je korak od krhkosti i nevinosti do jačanja čistoće, stvorene iskustvima razumevanja. Neznanje i neiskustvo dovode do ratova, robovanja, polarizacije, kanibalizma, odsustva poštovanja, procesa sa kojima se čovek suočava sa drugima, kako bi se došlo do iskustva razumevanja.
Svakom ljudskom biću sledi iskustvo učenja u svakom životu, to je ono što zovemo sudbina, ono što trebamo proživeti kako bi se naučilo i shvatilo. Život je proces koji Duh živi kako bi doprineo razumevanju kreacije; sudbina organizije okolnosti, mesto i odnose kako bi se stvorila iskustva razumevanja. Sve što je u životu teško, sve što dovodi do patnje i kontradikcije, je ono što donosi sudbina kako bi se učilo u svakom životu. Kada se čovek zasiti patnje, prihvata stvari koje je pre, zbog svojih verovanja smatrao neprihvatljivim i koje mu nisu davale doći do unutarnjeg mira. Život je prilika da se ostvari unutrašnja transformacija, da se pređe iz rigidnosti u fleksibilnost, da se izbegne zatvor Duha do kojeg dovode dogme. Iskustva agresije i nerazumevanja samo donose sa sobom patnju i događaje sve jače i teže za učenje.
SEDMO PROROČANSTVO MAJA nas podseća da nas samo naša unutrašnja transformacija može odvesti do rađanja novih čula, zdravlja i ujedinjenja sa celim svetom u novoj stvarnosti mira i harmonije. Borba sa životom i društvenim strukturama samo nas vodi k patnji, permanentnom osećanju teskobe, odsustvu mira, življenju bez energije što sve vodi k unutrašnjem mraku depresije. Prihvatanje svih događaja, laganih ili teških, radosnih ili bolnih, kao prilike kako bi nešto naučili i imali korist od njih, vodi nas do interne nezavisnosti i harmonije. Potreban je voljni unutrašnji rad kako bi smo prihvatili i razumeli savršenost stvaranja, svakodnevni rad koji se odražava na sve okolnosti života i koji vodi k unutrašnjem miru.
SEDMO PROROČANSTVO MAYA kaže da razumevanje i prihvatanje ovog procesa evolucije vodi ka učenju i duhovnom rastu putem harmonije. Milijoni ljudi će pronaći unutrašnji mir te će tako moći otvoriti istorijsku arhivu svega što su proživeli, jer samo u tom trenutku će je moći videti bez osude, kao deo procesa harmonizacije. Pojaviće se nova duhovna Kozmovizija; odnosi će se stabilizovati polazeći od onog zajedničkog što nas spaja, a ne onoga što nas razdvaja. Ljudi će biti fleksibilni i tražiće smisao u ljubavi i unutrašnjem miru. Ove promene će se odigrati na svim nivoima – fizičkom, mentalnom i duhovnom i zajednicama svih razmera – na inidividualnom nivou, porodičnom, nacionalnom, galaktičkom. Najveća transformacija će nastati onda kada se bude razumeo Univerzum kao proces večne evolucije svesnosti bića, duha koji na svom putu kroz materiju živi iskustvo razumevanja procesa i jedinstva svega što živi.
To će dovesti do poštovanja ponašanja drugih, prestanka osuđivanja prihvatanjem da svako iskustvo neizbežno dovodi do sve veće harmonije.
Samo kada svako razume da je jedini odgovoran za svoj život, nestaće status žrtve u kojoj su svi krivi za ono što nam se događa. Prema Mayama, proces evolucije nije ujednačen niti simultan. Postoji puno toga što nas razlikuje. Svi smo na različitim nivoima evolucije, što daje mogućnost postojanja razlika među ljudima, omogućavajući kontraste, iskustva razumevanja. Svako ljudsko biće prolazi različitim putevima; nekima treba duže, nekima kraće, ali svi dospevaju na isto mesto. Svi ljudi su isti, jer njihova esencija ima isti izvor – oni su emanacija Boga, odnosno Hunab Kua.
Ali, istovremeno svi ljudi su različiti, neki su napredniji od drugih, jer se inkarniraju prvi put u materiji u različim trenucima; neki imaju više akumuliranog iskustva od drugih. Penjemo se na viši nivo kao rezultat iskustva u svakom životu. Ljudi nisu isti, jer dolaze iz različitih društava, različitih kultura i njihovo genetsko nasleđe je različito što dovodi do različitih uverenja, različitih načina percepcije Univerzuma i brojnih fizičkih karakteristika.
Maye su verovale da je čovek sazdan od tri neprestano vibrirajuća tijela koja su smeštena u različitim dimenzijama: fizičko telo, mentalno telo i duhovno telo. Fizičko telo ili HUI DIL LIL je privremeno i stvoreno je od materije. Nalazi se u neprestanoj transformacij i pokretu. Nalazi se u trećoj dimenziji. Materija je organizovana i oživljena od strane duha, koji na ovaj način može imati iskustvo unutar forme i razumeti kreaciju. Reorganizuje se putem smrti, vraćajući se u svoje originalno stanje. Astralno telo ili PIG-ZAN gde se nalazi um, je privremeno, nestaje posle smrti i nalazi se u višoj dimenziji od fizičkog tela. Tamo se pothranjuju verovanja stečena u sadašnjem životu. To nazivamo EGO ili kako ga nazivaju Maye, OL, odnosno ono što definiše ličnost individue.
U umu se stvaraju mentalni procesi, jedan oblik energije koji vibrira različitom frekvencijom, kao rezultat emocija, sentimenata, misli i životnih događaja. U umu se nalazi razumevanje koje je produkt pretvaranja znanja u dokazanu istinu do koje se dolazi putem životnog iskustva. To je cilj inkarnacije duha u materiji. Um svake individue vibrira jednom umerenom frekvencijom kao rezultat svih visokih i niskih vibracija koje se proživljavaju tokom života, odnosno ima “umereno cikliranje”.
Što se više proživljavaju niže i gušće vibracije kao što su strah, mržnja, prezir, ogorčenost, um se nalazi na sve nižem nivou vibracija, s tačke gledišta dimenzija. Suprotno tome, što je više trenutaka ljubavi, radosti, smeha i mira, vibriramo više, odnosno imamo više vitalne energije koja smešta um u jednu višu dimenziju. U svakoj reinkarnaciji ovo “umereno cikliranje” se uvećava kako osoba postaje sve fleksibilnija, kako sve više “teče” kroz život i kako sve više razume univerzum. Kada je ljudsko biće neprestano u stanju ljubavi, odnosno potpunog unutarnjeg mira, njegova svesnost je podešena na nove stvarnosti i percepcije koje odgovaraju višim vibracijama. Postoje privremeni procesi koji se odigravaju u petoj dimenziji: tamo se um nalazi u snovima, nefizičkom stanju, gde je sve moguće.
Događaji koje ego iskusi tokom života daju rezultate koji zavise o onom što je osoba odlučila živeti. Što je manji ego, sastav verovanja će biti fleksibilniji i evolutivna staza te osobe će biti naprednija. Što bolje razume celi proces, sve će joj savršenije izgledati Univerzum i više će poštovati sva bića Planete. Što njena svesnost vibrira višom frekvencijom, uvećava se domet njene percepcije, aktivirajući tako latentna čula i sposobnosti. Što je veća količina energije unutrašnji život postaje sve više nalik Nebu, ispunjen harmonijom i zadovoljstvom. Razumevanjem se pothranjuju privremeno u mentalno tijelo, a sa smrću se pretvaraju u “istine”, u trajnu svesnost čoveka koja se nalazi u trećem telu – IN-HAN. Duhovno telo ili IN-HAN je trajno i večno, nalazi se u višoj dimenziji od astralnog tela. Što je viši nivo evolucije, nalaziće se u višoj dimenziji. Tamo se istina pothranjuje trajno, večno i individualno; u trenutku smrti, iskustvo shvaćeno u svakom životu određuje što je potrebno živeti u budućim inkarnacijama.
IN-HAN ili Duh, određuje sudbinu, kao i teškoće koje će se doživeti tokom sedeće inkarnacije. Njegova postignuća stvaraju razumevanje potrebno za evoluciju ka višim dimenzijama. To objašanjava zašto je za Maye život deo večnog procesa evolucije svesnosti i zašto je potrebna reinkarnacija Duha iz života u život, u bilo kojem od hiljade miliona postojećih solarnih sastava. Svaka se osoba može popeti na prvu sledeću stepenicu kao rezultat voljnog napora, a u potrazi za mirom i harmonijom. Za Maye je jedna od najvažnijih stvari u životu održavanje i uspinjanje na viši nivo unutrašnje vitalne energije, jer njen pad podrazumeva gubljenje unutrašnjeg mira i vodi ka depresivnim stanjima i stanjima patnje.
Oni su verovali da se poštovanjem prirode i permanentnog posedovanja svesnosti ciklusa koje ona stvara, kao i učenjem pravilnog disanja – dostižu sve viši nivoi vitalne energije. Dostizanjem stanja unutrašnjeg mira, akumulirana energija stavlja u pogon programe genetskog koda koji dovode do fizičkih promena potrebnih da se komunicira mišlju. U umu se stvara polje svete energije koje aktivira pituitarnu i pinealnu žlezdu. Ove žlezde izlučuju enzime koji aktiviraju neaktivne “kodone” Genetskog Koda. Aktiviranjem tih “kodona” nastaju u telu novi lanci aminokiselina, koji stvaraju imunološki super-sastav koji eliminira bolesti, nisku vibraciju straha, i produžavaju životni vek.
Istovremeno, ovi novi proteini stvaraju više nivoe vitalne energije u organizmu, utičući tako na stvaranje šestog čula, sposobnosti čitanja i prenošenja misli. Veoma je logično što evolucija ne dozvoljava da osobe ogrezle u mržnji i preziru prema drugima, ovladaju paranormalnim moćima kao što su telekineza ili moć čitanja misli, što će reći da je vibracija u ljubavi portal za pojavu “superčoveka”. Bog u svojoj mudrosti čini da sledeća evolutivna stepenica (prema Mayama to je posle 21. prosinca 2012.), bude zasnovana na ljubavi, miru i harmoniji. Univerzum ima svo vreme, nigde mu se ne žuri, dok čovek treba nastaviti svoje procese nizanjem reinkarnacija, sve dok se ne inkarnira u život u kojem će naći unutarnji mir kako bi se popeo na sledeću evolutivnu stepenicu.
Biblija kaže: mnogi su pozvani, malo je izabranih, potvrđujući da ne dolaze svi ljudi simultano i automatski na visoke unutarnje energetske nivoe. Potreban napor i volja u potrazi za mirom. Kada se uveća frekvencija vibracija tokom života postiže se sledeća reinkarnacija u razvijenijem društvu. Drugim rečima, ako čovek nema unutrašnji mir, odgovara mu da živi u društvu koje nema mira, sve dok, svojim ličnim naporom ne uveća nivo vibracije i druge prilike mu ne postanu odgovarajuće. Univerzum je temeljno energija i informacija koja vibrira na različitim nivoima. Najveći deo materije treće dimenzije sastoji se od vode, 85% naše Planete je voda. S druge strane, ljudsko biće je temeljno voda, rađa se unutar vode i dok se održava u amnionskoj tekućini unutar uterusa, prije nego što se rodi, 95% njegovog organizma je voda. Energija se kreće putem vode.
Emocije i sentimenti su energija, odnosno vibracije različitih frekvencija, koje se kreću u međusobno povezanim matricama, na različitim nivoima. Reč je jedna vrsta energije, vibrirajuća sila, možemo emitirati različite tipove energija putem reči. Ljubav je forma energije visoke frekvencije. Kada se sinhronizujemo sa ovom energijom ljubavi, odnosno kada smo u rezonanciji sa njom, nalazimo se u stanju unutrašnjeg mira i harmonije. Ako se brojčanik naše sinhronizovanosti sa ljubavlju nalazi na niskoj frekvenciji, u odašiljaču mržnje i straha, to je ono što se percipira. Svesnost ljudskog bića definiše stvarnost, zbog energije koju percipira svojim čulima.
Materija je iluzija koju stvara naš um kao rezultat hiljade percepcija koje imamo i preklapamo kako bismo sklopili stvarnost kao jedan čvrst kontinuum, dok je istina ta, da je sve energija. Pulsevi koji vibriraju različitim frekvencijama kristalizuju svetlost u raznim formama. Materija je svetlost koja se zgusnula u formu na vibraciji koju prepoznaju naša ograničena čula. Sve što postoji je svetlost, jer tama se stvara samo onda kada se svetlost zgusnuta u materiji nađe između senzornog organa i izvora svetlosti, isto kao dan i noć, jer Sunce se nikada ne gasi. Ako se steepen percepcije čula uveća ili ako se pojavi novo čulo kod čoveka, njegova svesnost se proširuje, potpuno menjajući stvarnost.
Prema Mayjama, od 1999. godine čovečanstvo Planeta Zemlja ima 13 godina kako bi shvatilo da je stvarnost dalje od čula. Imamo jedinstvenu priliku u 26.000 godina, jer primamo specijalnu energiju koja nam dolazi iz centra Galaksije. Ako razumemo večni evolutivni proces svesnosti, mogli bismo iskoristiti ovu priliku i tako se osloboditi ograničenja koje smo sami postavili. Ako odlučimo otvoriti um i pronaći naš unutrašnji mir, bićemo deo “izabranih” u cilju transformiranja naše stvarnosti, u Univerzumu mira i harmonije.
Maye su nam ostavile lekciju koja se prema čuvarima tradicije zove – “Ogledalo od obsidijana”. Ova tradicija nam kaže da ćemo u cilju unutrašnje evolucije videti niz svojih stavova u drugima, kako bismo ih mogli isceliti u sebi. Svaki čovek se nalazi u prisustvu mnoštva ogledala u kojima se ogleda, on sam predstavljen u drugima s kojima svakodnevno živi. Svi oni oko nas su tamo kako bi nam pokazali delove za koje mislimo da ne postoje izvan nas. U niskim nivoima svesnosti može se ne prepoznati niti se prihvatiti prisustvo drugih bića kao “ogledala”, ali ako bi svako od nas imao mudrosti da to prihvati, ubrzala bi se evolucija svesnosti i razumevanja. Mayansko “Ogledalo od obsidijana” ima dva lica: na jednoj strani se odražava ko smo u ovoj reinkarnaciji, a na drugoj ono što učimo.
Ako samo vidimo nepoštenje i bes u ljudima koji žive oko nas, oni samo pokazuju naše lično nepoštenje i bes koji je u nama. Suprotno tome, ako vidimo neki kvalitet u drugima i možemo je prepoznati, to je zato što je imamo u svojoj suštini, iako je nismo svesni. S druge strane “Ogledalo” nam pokazuje ono što tražimo u ovom trenutku u životu, ono što u nama izaziva negativne emocije, kao što su zloba, egoizam i mržnja. To “Ogledalo” je fundamentalno za razvoj svesnosti, jer sentimenti i emocije koje prate čoveka, uvećavaju ili umanjuju unutrašnju energiju, dozvoljavajući ili onemogućavajući pristup drugim čulima ili moćima.
Čovečanstvo živi promenu ere iščekivanu od svih starosedilačkih kultura Zemlje, koji tu promenu vide kao nešto divno, razumljivo i kao dio evolutivnog procesa Univerzuma. Za zapadnu civilizaciju, s druge strane, ove promene su razlog iznenađenja i straha, jer su se izgubili tekstovi i originalni izvori koji pripremaju čoveka i objašnjavaju ovaj proces.
Godine 325. Imperator Konstantin je okupio Nikejski sabor kako bi se dogovorili koji sveti tekstovi Biblije će biti vrednovani unutar nove hrišćanske religije koju Država treba prihvatiti. Tada je eliminisano 25 biblijskih tekstova i više od 20 dokumenata koji su uz njih proizlazili, a između njih i Knjigu Enoha. Tekstovi koji su prihvaćeni su ponovno interpretirani i sažeti i sada čine ono što zovemo Sveta Biblija.
Tako nam je ostalo nepotpuno nasleđe mudrosti sadržano u originalnim tekstovima, pri čemu je eliminisana informacija o tome, ko smo, odakle potičemo, zašto smo ovde, što očekujemo da se dogodi. Tako je nestalo sve o evoluciji SVESNOSTI putem reinkarnacije. Tako se večni život smanjio samo na jedan jedini život koji određuje hoće li se ići u Raj ili u Pakao za čitav ostatak večnosti. Gledajući Univerzum s tačke gledišta jednog jedinog života, pojavljuje se ideja o nepravednom Bogu koji sve prepušta slučajnosti, koji predodređuje bez ikakvog reda ko će se roditi bogat, siromašan, bolestan ili zdrav. Čitav taj koncept je imao smisla, sve dok su se učenje i duhovni razvoj ostvarivali putem tame patnje i mučeništva.
Sedmo proročanstvo Maya nam govori o trenutku u kojem Solarni sistem u svom cikličkom kruženju izlazi iz Noći kako bi otpočelo Svitanje Galaksije. Kaže nam da će počevši od 1999. godine i sledećih 13 godina do 2012., svetlost koja se emitira iz Centra Galaksije sinkronizovati sva živa bića, omogućavajući im da voljno pristupe unutarnjoj transformaciji koja će dovesti do novih stvarnosti. Bez sumnje, u pitanju je ključni trenutak na putu dizanja svesnosti čovečanstva, jer će se proći kroz portal Univerzuma mira i harmonije. Tako sva ljudska bića imaju mogućnost promeniti i prevazići svoja ograničenja, prihvatajući novo čulo – komunikaciju putem misli. Ljudi koji voljnim putem dođu do stanja unutarnjeg mira, dižući svoju vitalnu energiju, dižući frekvenciju svojih vibracija od straha ka ljubavi, moći će se iskazati putem misli, omogućavajući nastanak novog čula. Dodatna energija zrake koju emitira Hunab Ku, aktivira genetski kod božanskog izvora u ljudima koji se nalaze na visokoj frekvenciji vibracija. Ovo čulo će proširiti svjesnost svih ljudi, stvarajući novu stvarnost, individualnu, kolektivnu i univerzalnu. Jedna od najvećih transformacija će se odigrati na planetarnom nivou, jer su svi ljudi međusobno povezani i stvorit će novo biće – Galaktičkog Čovjeka. Reintegracija individualnih svesnosti miliona ljudi probudit će novu svesnost sa kojom će svi spoznati da su deo istog ogromnog organizma.
Sposobnost čitanja misli će dovesti potpuno do promene civilizacije na Zemlji, jer će nestati interesi, zauvek će nestati laž, jer niko neće moći ništa sakriti. Otpočeće vreme transparencije i svetlosti koja neće moći potamneti ni zbog kakvog nasilja niti negativnih emocija. Nestaće zakoni i kontrola, kao što su Policija i Vojska, jer će svatko postati odgovoran za svoja dela i neće se primenjivati nikakvo pravo niti potreba za silom. Stvori će se harmonična svetska vlada koju čine oni najmudriji i najrazvijeniji na Planeti. Isto tako neće postojati granice između zemalja, niti nacije, privatno vlasništvo, niti će biti potreban novac kao sredstvo međusobne razmene. Primenjivaće se tehnologije zasnovane na svetlosti i energiji i s njima će se transformirati materija, proizvodeći na jednostavan način sve ono što je potrebno i označavajući zauvek kraj siromaštva. Duhovni razvoj bit će rezultat ljudi u harmoniiji koji će raditi ono što najviše odgovora njihovom biću i radeći to, pokazaće razumevanje savršenog univerzalnog reda. Zbog komunikacije mišlju razviće se imunološki supersastav koji rastvara niske vibracije straha, koji nastaje kao reakcija na bolesti, produžujući tako ljudski vek.
Novom životu neće više biti potrebno učenje putem “inverznog kontrasta” stvorenog bolestima i patnjom, što je bio slučaj posljednjih nekoliko hiljada godina. Ljudi koji svesno pronađu svoj unutarnji mir, ući će u novu epohu putem “harmonskog kontrasta”. Komunikacija i reintegracija će učiniti da iskustva svih ljudi, individualne arhive, kao i znanja celokupnog čovečanstva, budu pristupačna svima kojima je to potrebno, bez egoizma i individualističkih restrikcija. Ta nova forma razmene znanja biće kao Internet, ali na mentalnom nivou, što će umnožiti eksponencijalno brzinu otkrića i stvoriće energije o kojima se nije moglo ni sanjati. Okonča će se osuđivanje, kao i moralne norme koje se menjaju prema epohama nalik na modu. Razumeće se da je sve u životu način kako bi se dostiglo veće razumevanje i harmonija. Poštovanje će biti centralni i temeljni element kulture, transformirajući individuu i zajednicu. Umetničke manifestacije, estetske delatnosti, kao i rekreativne komunitarne delatnosti, zaokupiće um ljudskog bića. Zauvek će se transformirati hiljade godina zasnovanih na otuđenosti između ljudskih bića, zasnovanoj na obožavanju jednog udaljenog Boga koji sudi i kažnjava.
Čovek će živeti “Galaktičko Proleće” zajedno sa cvetanjem nove stvarnosti utemeljene na reintegraciji, jedinstvu sa Bogom, sa životom, sa planetom i svim ljudskim bićima. U ovoj epohi razumećemo da smo deo jedinog ogromnog organizma i povezaćemo se sa Zemljom, jedni sa drugima, sa našim Suncem i celokupnom Galaksijom. Svi ljudi će razumeti da su mineralno, biljno i životinjsko carstvo, kao i celokupna materija, raspršeni u čitavom Univerzumu na svim nivoima, od atoma do Galaksije i da su sve to živa bića.
Prema Mayama, 22. prosinca 2012. svi odnosi biće temeljeni na toleranciiji, fleksibilnosti, jer će čovek osećati druge ljude kao deo sebe. Maye su izražavale ovaj koncept jedinstva kroz svoj dnevni pozdrav: “In Lak’esh” što znači “ja sam tvoje drugo ti”, na što se odgovaralo “Alakin” što znači “ti si moje drugo ja”. U svom kalendaru su ostavili poruku da epoha kroz koju sada prolazimo predstavlja kraj hiljadu godina zime i tame, tokom kojih se duhovni razvoj postizao putem straha i patnje. Pod ovim evolutivnim mehanizmom čovek je evoluirao, jer je, podvrgnuvši se patnji pronalazio potrebnu snagu kako bi se promenio, a kada bi se promenio shvatao bi svoju prethodnu poziciju, oslobađajući se ograničenja koje je sam sebi postavio. To je bila formula “inverznog kontrasta” koja je omogućavala da ljudska bića evoluiraju, postajući sve tolerantnija i fleksibilnija, jer samo tako su pronalazila svoj unutarnji mir. Čovek se rađao u jednom naizgled haotičnom Univerzumu, jer je bila potrebna neravnoteža da bi čovek počeo poštovati ravnotežu; takođe je bila potrebna patnja da bi se shvatio značaj ljubavi i mira; prema tome haos je bio potreban kao izraz božanske mudrosti.
Duh se inkarnira u materiji, u jednom društvu gde se nalaze bića na različitim nivoima evolucije; tamo proživljava niz iskustava koja ga vode ka tome da razumije stvaranje. Ljudi se rađaju nevini, bez iskustva, ranjivi. Žive se situacije koje ih zbog neiskustva ili neznanja dovode do patnje; zasićenost patnjom, čini da se čovjek promeni i daje mu moć razumevanja rezultata i posledica njegovih radnji. S tim razumevanjem može slobodno odlučiti hoće li ili neće ponoviti iskustvo. To je čistoća, slobodna odluka, da se ne želi ponoviti isto iskustvo. Čistoća je jaka, neranjiva i nenarušiva, što će reći, život je korak od krhkosti i nevinosti do jačanja čistoće, stvorene iskustvima razumevanja. Neznanje i neiskustvo dovode do ratova, robovanja, polarizacije, kanibalizma, odsustva poštovanja, procesa sa kojima se čovek suočava sa drugima, kako bi se došlo do iskustva razumevanja.
Svakom ljudskom biću sledi iskustvo učenja u svakom životu, to je ono što zovemo sudbina, ono što trebamo proživeti kako bi se naučilo i shvatilo. Život je proces koji Duh živi kako bi doprineo razumevanju kreacije; sudbina organizije okolnosti, mesto i odnose kako bi se stvorila iskustva razumevanja. Sve što je u životu teško, sve što dovodi do patnje i kontradikcije, je ono što donosi sudbina kako bi se učilo u svakom životu. Kada se čovek zasiti patnje, prihvata stvari koje je pre, zbog svojih verovanja smatrao neprihvatljivim i koje mu nisu davale doći do unutarnjeg mira. Život je prilika da se ostvari unutrašnja transformacija, da se pređe iz rigidnosti u fleksibilnost, da se izbegne zatvor Duha do kojeg dovode dogme. Iskustva agresije i nerazumevanja samo donose sa sobom patnju i događaje sve jače i teže za učenje.
SEDMO PROROČANSTVO MAJA nas podseća da nas samo naša unutrašnja transformacija može odvesti do rađanja novih čula, zdravlja i ujedinjenja sa celim svetom u novoj stvarnosti mira i harmonije. Borba sa životom i društvenim strukturama samo nas vodi k patnji, permanentnom osećanju teskobe, odsustvu mira, življenju bez energije što sve vodi k unutrašnjem mraku depresije. Prihvatanje svih događaja, laganih ili teških, radosnih ili bolnih, kao prilike kako bi nešto naučili i imali korist od njih, vodi nas do interne nezavisnosti i harmonije. Potreban je voljni unutrašnji rad kako bi smo prihvatili i razumeli savršenost stvaranja, svakodnevni rad koji se odražava na sve okolnosti života i koji vodi k unutrašnjem miru.
SEDMO PROROČANSTVO MAYA kaže da razumevanje i prihvatanje ovog procesa evolucije vodi ka učenju i duhovnom rastu putem harmonije. Milijoni ljudi će pronaći unutrašnji mir te će tako moći otvoriti istorijsku arhivu svega što su proživeli, jer samo u tom trenutku će je moći videti bez osude, kao deo procesa harmonizacije. Pojaviće se nova duhovna Kozmovizija; odnosi će se stabilizovati polazeći od onog zajedničkog što nas spaja, a ne onoga što nas razdvaja. Ljudi će biti fleksibilni i tražiće smisao u ljubavi i unutrašnjem miru. Ove promene će se odigrati na svim nivoima – fizičkom, mentalnom i duhovnom i zajednicama svih razmera – na inidividualnom nivou, porodičnom, nacionalnom, galaktičkom. Najveća transformacija će nastati onda kada se bude razumeo Univerzum kao proces večne evolucije svesnosti bića, duha koji na svom putu kroz materiju živi iskustvo razumevanja procesa i jedinstva svega što živi.
To će dovesti do poštovanja ponašanja drugih, prestanka osuđivanja prihvatanjem da svako iskustvo neizbežno dovodi do sve veće harmonije.
Samo kada svako razume da je jedini odgovoran za svoj život, nestaće status žrtve u kojoj su svi krivi za ono što nam se događa. Prema Mayama, proces evolucije nije ujednačen niti simultan. Postoji puno toga što nas razlikuje. Svi smo na različitim nivoima evolucije, što daje mogućnost postojanja razlika među ljudima, omogućavajući kontraste, iskustva razumevanja. Svako ljudsko biće prolazi različitim putevima; nekima treba duže, nekima kraće, ali svi dospevaju na isto mesto. Svi ljudi su isti, jer njihova esencija ima isti izvor – oni su emanacija Boga, odnosno Hunab Kua.
Ali, istovremeno svi ljudi su različiti, neki su napredniji od drugih, jer se inkarniraju prvi put u materiji u različim trenucima; neki imaju više akumuliranog iskustva od drugih. Penjemo se na viši nivo kao rezultat iskustva u svakom životu. Ljudi nisu isti, jer dolaze iz različitih društava, različitih kultura i njihovo genetsko nasleđe je različito što dovodi do različitih uverenja, različitih načina percepcije Univerzuma i brojnih fizičkih karakteristika.
Maye su verovale da je čovek sazdan od tri neprestano vibrirajuća tijela koja su smeštena u različitim dimenzijama: fizičko telo, mentalno telo i duhovno telo. Fizičko telo ili HUI DIL LIL je privremeno i stvoreno je od materije. Nalazi se u neprestanoj transformacij i pokretu. Nalazi se u trećoj dimenziji. Materija je organizovana i oživljena od strane duha, koji na ovaj način može imati iskustvo unutar forme i razumeti kreaciju. Reorganizuje se putem smrti, vraćajući se u svoje originalno stanje. Astralno telo ili PIG-ZAN gde se nalazi um, je privremeno, nestaje posle smrti i nalazi se u višoj dimenziji od fizičkog tela. Tamo se pothranjuju verovanja stečena u sadašnjem životu. To nazivamo EGO ili kako ga nazivaju Maye, OL, odnosno ono što definiše ličnost individue.
U umu se stvaraju mentalni procesi, jedan oblik energije koji vibrira različitom frekvencijom, kao rezultat emocija, sentimenata, misli i životnih događaja. U umu se nalazi razumevanje koje je produkt pretvaranja znanja u dokazanu istinu do koje se dolazi putem životnog iskustva. To je cilj inkarnacije duha u materiji. Um svake individue vibrira jednom umerenom frekvencijom kao rezultat svih visokih i niskih vibracija koje se proživljavaju tokom života, odnosno ima “umereno cikliranje”.
Što se više proživljavaju niže i gušće vibracije kao što su strah, mržnja, prezir, ogorčenost, um se nalazi na sve nižem nivou vibracija, s tačke gledišta dimenzija. Suprotno tome, što je više trenutaka ljubavi, radosti, smeha i mira, vibriramo više, odnosno imamo više vitalne energije koja smešta um u jednu višu dimenziju. U svakoj reinkarnaciji ovo “umereno cikliranje” se uvećava kako osoba postaje sve fleksibilnija, kako sve više “teče” kroz život i kako sve više razume univerzum. Kada je ljudsko biće neprestano u stanju ljubavi, odnosno potpunog unutarnjeg mira, njegova svesnost je podešena na nove stvarnosti i percepcije koje odgovaraju višim vibracijama. Postoje privremeni procesi koji se odigravaju u petoj dimenziji: tamo se um nalazi u snovima, nefizičkom stanju, gde je sve moguće.
Događaji koje ego iskusi tokom života daju rezultate koji zavise o onom što je osoba odlučila živeti. Što je manji ego, sastav verovanja će biti fleksibilniji i evolutivna staza te osobe će biti naprednija. Što bolje razume celi proces, sve će joj savršenije izgledati Univerzum i više će poštovati sva bića Planete. Što njena svesnost vibrira višom frekvencijom, uvećava se domet njene percepcije, aktivirajući tako latentna čula i sposobnosti. Što je veća količina energije unutrašnji život postaje sve više nalik Nebu, ispunjen harmonijom i zadovoljstvom. Razumevanjem se pothranjuju privremeno u mentalno tijelo, a sa smrću se pretvaraju u “istine”, u trajnu svesnost čoveka koja se nalazi u trećem telu – IN-HAN. Duhovno telo ili IN-HAN je trajno i večno, nalazi se u višoj dimenziji od astralnog tela. Što je viši nivo evolucije, nalaziće se u višoj dimenziji. Tamo se istina pothranjuje trajno, večno i individualno; u trenutku smrti, iskustvo shvaćeno u svakom životu određuje što je potrebno živeti u budućim inkarnacijama.
IN-HAN ili Duh, određuje sudbinu, kao i teškoće koje će se doživeti tokom sedeće inkarnacije. Njegova postignuća stvaraju razumevanje potrebno za evoluciju ka višim dimenzijama. To objašanjava zašto je za Maye život deo večnog procesa evolucije svesnosti i zašto je potrebna reinkarnacija Duha iz života u život, u bilo kojem od hiljade miliona postojećih solarnih sastava. Svaka se osoba može popeti na prvu sledeću stepenicu kao rezultat voljnog napora, a u potrazi za mirom i harmonijom. Za Maye je jedna od najvažnijih stvari u životu održavanje i uspinjanje na viši nivo unutrašnje vitalne energije, jer njen pad podrazumeva gubljenje unutrašnjeg mira i vodi ka depresivnim stanjima i stanjima patnje.
Oni su verovali da se poštovanjem prirode i permanentnog posedovanja svesnosti ciklusa koje ona stvara, kao i učenjem pravilnog disanja – dostižu sve viši nivoi vitalne energije. Dostizanjem stanja unutrašnjeg mira, akumulirana energija stavlja u pogon programe genetskog koda koji dovode do fizičkih promena potrebnih da se komunicira mišlju. U umu se stvara polje svete energije koje aktivira pituitarnu i pinealnu žlezdu. Ove žlezde izlučuju enzime koji aktiviraju neaktivne “kodone” Genetskog Koda. Aktiviranjem tih “kodona” nastaju u telu novi lanci aminokiselina, koji stvaraju imunološki super-sastav koji eliminira bolesti, nisku vibraciju straha, i produžavaju životni vek.
Istovremeno, ovi novi proteini stvaraju više nivoe vitalne energije u organizmu, utičući tako na stvaranje šestog čula, sposobnosti čitanja i prenošenja misli. Veoma je logično što evolucija ne dozvoljava da osobe ogrezle u mržnji i preziru prema drugima, ovladaju paranormalnim moćima kao što su telekineza ili moć čitanja misli, što će reći da je vibracija u ljubavi portal za pojavu “superčoveka”. Bog u svojoj mudrosti čini da sledeća evolutivna stepenica (prema Mayama to je posle 21. prosinca 2012.), bude zasnovana na ljubavi, miru i harmoniji. Univerzum ima svo vreme, nigde mu se ne žuri, dok čovek treba nastaviti svoje procese nizanjem reinkarnacija, sve dok se ne inkarnira u život u kojem će naći unutarnji mir kako bi se popeo na sledeću evolutivnu stepenicu.
Biblija kaže: mnogi su pozvani, malo je izabranih, potvrđujući da ne dolaze svi ljudi simultano i automatski na visoke unutarnje energetske nivoe. Potreban napor i volja u potrazi za mirom. Kada se uveća frekvencija vibracija tokom života postiže se sledeća reinkarnacija u razvijenijem društvu. Drugim rečima, ako čovek nema unutrašnji mir, odgovara mu da živi u društvu koje nema mira, sve dok, svojim ličnim naporom ne uveća nivo vibracije i druge prilike mu ne postanu odgovarajuće. Univerzum je temeljno energija i informacija koja vibrira na različitim nivoima. Najveći deo materije treće dimenzije sastoji se od vode, 85% naše Planete je voda. S druge strane, ljudsko biće je temeljno voda, rađa se unutar vode i dok se održava u amnionskoj tekućini unutar uterusa, prije nego što se rodi, 95% njegovog organizma je voda. Energija se kreće putem vode.
Emocije i sentimenti su energija, odnosno vibracije različitih frekvencija, koje se kreću u međusobno povezanim matricama, na različitim nivoima. Reč je jedna vrsta energije, vibrirajuća sila, možemo emitirati različite tipove energija putem reči. Ljubav je forma energije visoke frekvencije. Kada se sinhronizujemo sa ovom energijom ljubavi, odnosno kada smo u rezonanciji sa njom, nalazimo se u stanju unutrašnjeg mira i harmonije. Ako se brojčanik naše sinhronizovanosti sa ljubavlju nalazi na niskoj frekvenciji, u odašiljaču mržnje i straha, to je ono što se percipira. Svesnost ljudskog bića definiše stvarnost, zbog energije koju percipira svojim čulima.
Materija je iluzija koju stvara naš um kao rezultat hiljade percepcija koje imamo i preklapamo kako bismo sklopili stvarnost kao jedan čvrst kontinuum, dok je istina ta, da je sve energija. Pulsevi koji vibriraju različitim frekvencijama kristalizuju svetlost u raznim formama. Materija je svetlost koja se zgusnula u formu na vibraciji koju prepoznaju naša ograničena čula. Sve što postoji je svetlost, jer tama se stvara samo onda kada se svetlost zgusnuta u materiji nađe između senzornog organa i izvora svetlosti, isto kao dan i noć, jer Sunce se nikada ne gasi. Ako se steepen percepcije čula uveća ili ako se pojavi novo čulo kod čoveka, njegova svesnost se proširuje, potpuno menjajući stvarnost.
Prema Mayjama, od 1999. godine čovečanstvo Planeta Zemlja ima 13 godina kako bi shvatilo da je stvarnost dalje od čula. Imamo jedinstvenu priliku u 26.000 godina, jer primamo specijalnu energiju koja nam dolazi iz centra Galaksije. Ako razumemo večni evolutivni proces svesnosti, mogli bismo iskoristiti ovu priliku i tako se osloboditi ograničenja koje smo sami postavili. Ako odlučimo otvoriti um i pronaći naš unutrašnji mir, bićemo deo “izabranih” u cilju transformiranja naše stvarnosti, u Univerzumu mira i harmonije.
Maye su nam ostavile lekciju koja se prema čuvarima tradicije zove – “Ogledalo od obsidijana”. Ova tradicija nam kaže da ćemo u cilju unutrašnje evolucije videti niz svojih stavova u drugima, kako bismo ih mogli isceliti u sebi. Svaki čovek se nalazi u prisustvu mnoštva ogledala u kojima se ogleda, on sam predstavljen u drugima s kojima svakodnevno živi. Svi oni oko nas su tamo kako bi nam pokazali delove za koje mislimo da ne postoje izvan nas. U niskim nivoima svesnosti može se ne prepoznati niti se prihvatiti prisustvo drugih bića kao “ogledala”, ali ako bi svako od nas imao mudrosti da to prihvati, ubrzala bi se evolucija svesnosti i razumevanja. Mayansko “Ogledalo od obsidijana” ima dva lica: na jednoj strani se odražava ko smo u ovoj reinkarnaciji, a na drugoj ono što učimo.
Ako samo vidimo nepoštenje i bes u ljudima koji žive oko nas, oni samo pokazuju naše lično nepoštenje i bes koji je u nama. Suprotno tome, ako vidimo neki kvalitet u drugima i možemo je prepoznati, to je zato što je imamo u svojoj suštini, iako je nismo svesni. S druge strane “Ogledalo” nam pokazuje ono što tražimo u ovom trenutku u životu, ono što u nama izaziva negativne emocije, kao što su zloba, egoizam i mržnja. To “Ogledalo” je fundamentalno za razvoj svesnosti, jer sentimenti i emocije koje prate čoveka, uvećavaju ili umanjuju unutrašnju energiju, dozvoljavajući ili onemogućavajući pristup drugim čulima ili moćima.
Нема коментара:
Постави коментар